Vesti

Vesti su postale digitalne, mobilne i društvene

28.10.2020.

Istraživanje „Informisanje u digitalnom okruženju u Srbiji“, koje je sproveo Centar za medijska istraživanja Fakulteta političkih nauka uz podršku BBC Njuz na srpskom, predstavljeno je na panelu koji je održan u pres centru Udruženja novinara Srbije. Rukovoditeljka istraživanja prof. dr Snježana Milivojević kazala je da rezultati ukazuju na duboke strukturne promene koje donosi digitalna revolucija, kao i na pravce u kojima se menjaju mediji i njihove publike u Srbiji.

„Pandemija je dodatno ubrzala i pojačala već vidljive trendove ka većem korišćenju digitalnih izvora vesti, mobilnih medija i tehnoloških platformi, a intenzivni prelazak na onlajn život u globalnoj krizi od početne ogromne upućenosti na medije, zamenila je informativna zasićenost, potom nepoverenje, umor i aktivno izbegavanje vesti“, objasnila je prof. Milivojević.

Cilj istraživanja bio je da identifikuje promene informativnih tokova, kao i da ispita navike i stavove domaćeg onlajn stanovništva koje se pretežno informiše na internetu. Istraživanje je rađeno prema metodologiji kojom Rojtersov institut za novinarstvo sa Univerziteta Oksford od 2012. globalno istražuje Digitalne vesti. Srbija nije među 40 zemalja uključenih u projekat, pa nalazi ovog istraživanja prvi put ukazuju na informativne navike domaćih digitalnih korisnika u globalnom kontekstu. Anketno istraživanje sproveo je Ipsos Stratedžik Marketing na namenskom uzorku od 2.008 ispitanika u julu ove godine.

Na predstavljanju istraživanja i panel diskusiji na kojoj su učestvovali predstavnici i predstavnice medija i medijskih udruženja ukazano je na ključne izazove sa kojima se mediji susreću u digitalnom okruženju, poput kontinuirano niskog poverenja u medije, koje je u Srbiji upola manje u odnosu na evropski prosek. Ovo istraživanje pokazalo je da manje poverenja u medije i vesti imaju mladi. Oni češće izbegavaju informativne sadržaje i više su im izloženi incidentno, dok stariji češće traže vesti tradiconalnih brendova.

„Ljudi sve više vremena provode na društvenim mrežama, ali vestima koje se tamo plasiraju sve manje veruju.Kultura neplaćenog informisanja je duboko zahvatila sve, pa čak i zavisnici od vesti retko su spremni da ih plate. Globalna kriza je pojačala tendencije digitalne ekonomije u kojoj su mediji radili više ali zarađivali manje nego ikad, a tehnološke platforme postale glavni prostor informisanja“, objasnila je prof. Milivojević.

Istraživanje je pokazalo da su među onlajn populacijom u Srbiji glavni izvori vesti sajtovi tradicionalnih medija, društvene mreže i televizija, te da je mobilni telefon glavni uređaj kojim se dolazi do vesti. Fejsbuk je najkorišćenija mreža među svim generacijama u Srbiji, a ispitanici više vole algoritamsku selekciju vesti na osnovu informacija o tome šta su oni lično u prethodnom periodu čitali i gledali, nego da taj izbor za njih prave mediji. Nalazi pokazuju da se složeni digitalni svet menja brzo i temeljno, a ovo istraživanje pomaže da se locira gde se na toj mapi promena nalazi Srbija.

Istraživački izveštaj „Informisanje u digitalnom okruženju u Srbiji“ dostupan je ovde.

Učešće u globalnom projektu “Ko pravi vesti”

29.09.2020.

Tim Centra za medije i medijska istraživanja FPN-a učestvuje u najvećem i najdugotrajnijem istraživačkom projektu koji se bavi položajem žena u medijima “Who makes the news”. Monitoring medija ove godine obuhvata 130 zemalja širom sveta sa ciljem da se ustanovi uloga roda u procesu produkcije vesti i prikaza stvarnosti u informativnim medijima.

Tim iz Srbije na čijem čelu se nalazi prof. dr Snježana Milivojević okuplja devet studenata različitog stepena studija koje povezuje interesovanje za medijska istraživanja i pitanja roda. Analizom je obuhvaćeno 18 redakcija tradicionalnih i online medija, odnosno sadržaj koji su plasirali na sam dan globalnog monitoringa – 29. septembara 2020.

Ovo je drugi put da Centar za medije učestvuje u projektu koji na globalnom nivou postoji od 1995. godine i u petogodišnjim ciklusima ponavlja istraživanje da bi se pratili trendovi u stepenu zastupljenosti i načinu prikaza roda. U isto vreme, projekat predstavlja i najveću zagovaračku inicijativu u svetu usmerenu ka promeni reprezentacije žena u medijima. 

Uloga obrazovanja u redefinisanju novinarske profesije

17.12.2019.

Decembarski komunikološki kolokvijum, susret studentkinja i studenata doktorskih studija Kulture i medija, se bavio pitanjem na koji način obrazovni programi namenjeni budućim novinarima  odgovaraju na izazove sa kojima se sreće novinarska profesija. Studenti svih godina doktorskih studija i nastavnici novinarsko-komunikološkog smera su kao polaznu tačku za razgovor iskoristili rezultate istraživanja Novinarske uloge, vrednosti i kvalifikacije u XXI veku koje je sprovela Evropska asocijacija za obrazovanje novinara – EJTA.

Profesorka dr Snježana Milivojević je predstavila glavne nalaze istraživanja u kome je učestvovalo 1010 nastavnika iz 28 zemalja, među kojima su i predavači sa Fakulteta političkih nauka. Veliko međunarodno istraživanje je u svom fokusu imalo stavove edukatora i njihovu percepciju budućnosti  profesionalnog novinarstva, kao i vrednosti na kojima bi trebalo da počiva. 

Učenicima komunikacijskog kolokvijuma je pažnju privukao deo istraživanja koji se odnosi na novinarsku kulturu i na uloge novinara u društvu. Razgovom su obuhvaćeni brojni apekti od normativnih postulata do organizacionih aspekata po kojima funkcionišu savremeni mediji, kao i pitanja specifičnosti regiona i medijskog sistema u Srbiji. Sa ovim temama se stalno preplitalo razmatranje uloge edukatora i institucija koje se bave obrazovanjem novinara u izmenjenim okolnostima u kojima je mas-medijski model zamenjen mrežnim modelom komuniciranja koji počiva na drugačijoj kulturi i zahteva nove kompetencije.

Iscrpan istraživački izveštaj koji je poslužio kao povod za okupljanje i razgovor dostupan je na linku https://bit.ly/2SaHDez .


Birmingemska škola po prvi put na FPN-u

10.5.2018.

Profesori/ke i doktorskih studenata/kinja iz oblasti kulture i medija održali su 10. maja na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu međunarodnu radionicu ,,Cultural Studies and the Balkans in a Changing Europe” na kojoj je razmatrano kako ključni pojmovi kulturnih studija kao što su identitet, artikulacija, mobilnost ili popularna kultura pomažu u razumevanju problema pripadnosti i komunikacije u savremenoj Evropi i posebno njenom jugoistočnom delu.

Debatu je otvorio Dejvid Morli (David Morley), jedan od pionira i najistaknutijih predstavnika Britanskih kulturnih studija, jedan od privih istraživača uticajnog Centra za savrmene kulturne studije Univerziteta u Birmingmu (CCCS) a danas profesor na Univerzitetu Goldsmits u Londonu. Pokretanjem pitanja granica, ,,gated communities” i kretanja ljudi u današnjem svetu, profesor Morli je govorio o mobilnosti informacija i ljudi kao jednom od najosporavanijih kulturnih resursa savremenog sveta. Razvoj tehnologija ali i mnogi drugi primeri poput talasa izbeglica iz konfliktnih područja koji od 2015. godine masovno traže spas u Evropi, stvorili su iluziju o velikoj mobilnosti. Međutim, profesor Morli je na primeru Bregzita i njegovog rodnog Birmingema, pokazao upravo suprotne tendencije i fokusirao se na analizu problema nemobilnosti i nevidljivosti.

Prvi panel je debatu iz Velike Britanije vratio na teren Jugoistočne Evrope gde se odvijaju paralelni i često kontradiktorni procesi. Vana Goblot sa Univerziteta Goldsmiths razmatrala je nostalgiju i posebno se bavila značajem televizije u kreiranju ali i ‘brisanju’ sećanja na postoru bivše Jugoslavije. Monika Metykova sa Univerziteta Saseks bavila se remilitarizacijom na jugoistočnim granicama EU i autoritarnim tendencijama u Mađarskoj. S druge strane, Zlatan Krajina sa Univerziteta u Zagrebu je analizirao koncept periferije i periferalizacije centra u kontekstu unutrašnjih kriza u Evropi ali i globalnih promena sa posebnim osvrtom na njihov značaj na rekonstrukciju globalne kulturne geografije.

Drugi panel je otvorila Marina Simić sa Univerziteta u Beogradu analizirajući izazove proučavanja svakodnevnog života u postsocijalizmu. Jelena Đorđević, takođe sa Univerziteta u Beogradu, je zatim govorila o genezi razvoja kulturnih studija i postavila niz pitanja u vezi sa njihovom budućnošću što je otvorilo novu debatu na radionici. Snježana Milivojević je ukazala na ključne momente i izazove recepcije kultrnih studija na Balkanu, njihovu relevantnost za istraživanje novog talasa autoritarizma u regionu i sumirala ideje o kojima se razgovaralo na radionici.

U produktivnoj raspravi otvoren je niz pitanja koje oblikuju dinamično interdisciplinarno polje kulturnih studija u različitim akademskim svetovima i kulturnim kontekstima savremene Evrope i posebno Balkana.

Radionicu su organizovali i moderirali docent Zlatan Krajina, sa Fakulteta političkih znanosti Univerziteta u Zagrebu i profesorka Snježana Milivojević sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.


Publikacija Deca u medijskom ogledalu

20.12.2010.

U novembru 2010. godine objavljena je publikacija “Deca u medijskom ogledalu – predstave o deci u informativnim medijima u Srbiji”.

U ovoj publikaciji predstavljeni su rezultati istraživanja Deca u medijskom ogledalu koje je povodom dvadesetogodišnjice usvajanja Konvencije o pravima deteta urađeno za UNICEF u Srbiji. Istraživanje je sproveo Centar za medije i medijska istraživanja Fakulteta političkih nauka, Univerziteta u Beogradu tokom 2009. godine.

Cilj projekta bila je analiza kvaliteta izveštavanja o deci i pravima deteta u informativnim medijima u Srbiji. Istraživanjem i pisanjem publikacije rukovodila je prof. dr Snježana Milivojević.


Otvoren Video arhiv političke komunikacije

21.11.2007.

Na Fakultetu političkih nauka je otvoren Video arhiv političke komunikacije. 

Na otvaranju su o značaju ovakvog pojekta govorili Hans Ola Urstad, ambasadro OEBS-a u Srbiji, Milan Podunavac, dekan FPN-a, Jana Van der Velde, sekretar Holandske ambasade i profesorka Snježana Milivojević, inicijator stvaranja ovog arhiva.

U arhivu se nalaze snimci vodećih informativnih emisija relevantnih televizija u Srbiji u periodu 1990-2000.

Njegova digitalizacija je urađena u sklopu projekta “Unapređivanje političkog izveštavanja” koji je realizovan zahvaljujući saradnji OEBS-a i Ambasade Holandije sa Fakultetom političkih nauka. Time je video materijal usklađen sa savremenim tehničkim standardima, učinjen dostupnim i lakim za pretraživanje. Za sada je sadržaj je moguće pretraživati po nekoliko kriterijuma, kao što su periodi emitovanja, nazivi tv stanica, akteri…

Plan je da u sledećoj fazi projekta arhiva bude dostupna istraživačima kroz elektronsku čitaonicu Fakulteta političkih nauka.