Informisanje u digitalnom okruženju u Srbiji

O istraživanju

Informisanje na internetu predstavlja realnost 21. veka, budući da tradicionalni mediji – štampa, radio i televizija gube na značaju u odnosu na onlajn medije koji postaju sve važniji izvori informisanja građana širom sveta. Dinamika ovog procesa je pod dejstvom različitih faktora i ima lokalnih specifičnosti koje ga oblikuju u različitim državama. 

Značaj i potrebu istraživanja informativnih navika na internetu potvrđuje i podatak da je onlajn informisanje po rasprostranjenosti na drugom mestu (46%) u opštoj populaciji, odmah posle televizije koju za informisanje koristi 82% stanovništva. Među mlađima od 44 godine informisanje na internetu je najzastupljeniji vid praćenja vesti (IPSOS, Media & ITC usage, 2020) tako da je reč o nezaustavljivom trendu i izvesno je da će u budućnosti onlajn informisanje biti dominantan način saznavanja o događajima oko nas. 

Ovaj projekat je nastao zahvaljujući Rojtersovom institutu koji je svoju metodologiju i rezultate učinio javno dostupnim pod Creative Commons licencom i BBC News Serbian, koji je obezbedio finansijsku podršku za ovaj projekat.

Metodologija

Ova studija zasnovana je na istraživačkoj metodologiji Rojtersovog instituta i upitniku koji koristi za svoje istraživanje o digitalnim vestima (Digital News Report- DNR), dodatno proširenom i prilagođenom za potrebe istraživanja u Srbiji. Sveobuhvatni upitnik dizajniran je sa ciljem da ispita najznačajnije aspekte korišćenja onlajn vesti u Srbiji, pa tako ovaj izveštaj sadrži nalaze o korišćenju vesti i medija, poverenju u medije, lažnim vestima, lokalnim vestima, plaćanju vesti, pristupu medijima, društvenim mrežama, novinarstvu i politici, kao i medijskoj pismenosti. Izveštaj se odnosi na ključne aktivnosti korisnika digitalnih medija kako bi ukazao na raznovrsnost načina upotrebe, ali i na tendencije u digitalnoj transformaciji medijskog ambijenta u Srbiji. 

Anketno ispitivanje sproveo je tim Ipsos Strategic Marketinga u Srbiji u periodu od 7. do 20. jula 2020. godine. Istraživanje je sprovedeno na namenskom uzorku. Ispitivani su ljudi koji bar na nedeljnom nivou koriste internet za informisanje o aktuelnim događanjima. Nalazi predstavljeni u ovom istraživanju odnose se na internet populaciju stariju od 16 godina (bez gornje starosne granice) na teritoriji cele Republike Srbije, uzimajući u obzir rod, starost, obrazovanje, region i tip naselja. Početni uzorak sastavljen je tako da odgovara proporcijama internet populacije u Srbiji, a dodatno je filtriran na osnovu kriterijuma praćenja onlajn vesti bar jednom mesečno. U tom smislu, u uzorku su u odnosu na ukupnu populaciju prezastupljeni obrazovaniji i mlađi odrasli (25-34), a podzastupljeni su mladi od 16-24 godina starosti i manje obrazovani. 

Istraživanjem je obuhvaćeno 2008 ispitanika koji su deo Ipsosovog onlajn panela. Učesnici istraživanja su selektovani tako da zadovolje zadate demografske kriterijume i ulazni kriterijum koji se odnosio na učesta- lost upotrebe interneta za informisanje. 

Uzorak čine ljudi koji intenzivno koriste internet, skoro svi (99,5%) mu pristupaju više od jednom dnevno. Ispitanici su u velikoj meri zainteresovani za vesti – 81% više puta dnevno proverava vesti putem bilo kog medija, 12% to čini jednom dnevno, dok samo 7% ne prati vesti na dnevnom nivou. 

Glavni nalazi 

Među onima koji se informišu onlajn postoje tri glavna izvora vesti: sajtovi tradicionalnih medija (35%), društvene mreže (32%), i televizija (30%). Većina njih prati vesti putem različitih medija, tako da na nedeljnom nivou sajtove koristi 81%, društvene mreže 74%, a televiziju 76% ispitanika. 

Mobilni telefon je glavni uređaj kojim dolaze do vesti svi koji se informišu na internetu (76%). Računari (desktop i laptop) se koriste mnogo ređe, za samo 17% je to najvažniji uređaj u onlajn informisanju, dok je upotreba ostalih uređaja marginalna. 

Velike su generacijske razlike u digitalnim navikama publike koja se informiše na internetu. Što više godina imaju, ljudi su skloniji tome da koriste televiziju kao glavni medij, a da se na internetu više oslanjaju na izabrane medijske brendove čijim sajtovima pristupaju direktno ili za to koriste aplikacije. 

Generacijska razlika je vidljiva i kada je reč o upotrebi društvenih mreža i izboru mreže preko koje se prate vesti. Instagramje mreža kojumladi intenzivno koriste, pa je i za vesti koriste znatno češće od drugih (54%), dok sklonost da se Viber koristi za potrebe informisanja raste sa godinama (koristi ga 40% starijih od 55 godina). 

Facebook je najkorišćenija mreža među svim generacijama, i za različite namene, i za informisanje (77%). Na ovoj mreži većina korisnika slučajno dođe do vesti, naleti na njih dok je tu iz drugih razloga. 

Mobilni telefon je ubedljivo najvažniji uređaj pomoću kog mladi pristupaju vestima (92%). Dominantno ga koriste sve starosne grupe, ali rasprostranjenost i značaj padaju sa godinama, tako da ga tek nešto više od polovine (52%) starijih od 55 godina tako vide. 

Čak i poverenje u medije prati generacijsku podelu. Najnepoverljiviji prema medijima su mladi, a najpoverljiviji stari (samo 13% mlađih od 24 godine misli da se u većini slučajeva može verovati vestima, dok taj isti stav ima 25% starijih od 55 godina). 

Ispitanici više vole algoritamsku selekciju vesti na osnovu informacija o tome šta su oni lično u prethodnom periodu gledali nego da taj izbor prave mediji (41% naspram 31%). 

Razgovor uživo o vestima i takozvane “one-click” aktivnosti su dva najzastupljenija vida reakcija na vest i svaku od njih praktikuje polovina ispitanika. Nalazi u Srbiji su u skladu sa opštepoznatim pravilom koje kaže da što su onlajn aktivnosti zahtevnije, broj ljudi koji u njima učestvuje pada. 

Ljudi najviše vole da čitaju vesti, mada je očigledno da takva preferencija ne isključuje gledanje videa jer je vrlo visok procenat (88%) ispitanika gledalo neku video vest protekle nedelje. 

Ne postoji navika plaćanja informativnog onlajn sadržaja, svega 4% je platilo pristup vestima protekle godine, dok njih 47% ništa ne bi moglo podstaći da plaća pristup onlajn vestima. Ako bi procenili da je to sadržaj koji za njih ima veću vrednost, 28% bi bilo spremno da plati za njega. 

Apsolutna većina (86%) od svih ispitanika koji se informišu na internetu smatra da je nezavisno novinarstvo važno za pravilno funkcionisanje društva. Oni, u najvećoj meri (58%), vole da prate vesti iz izvora koji ne zagovaraju određena stanovišta, odnosno koje percipiraju kao neutralne. 

Opšte poverenje u vesti je izrazito nisko i samo petina ispitanika se slaže sa izjavom da se u većini slučajeva može verovati vestima. Ipak, ljudi uspevaju da nađu vesti kojima veruju, jer, bez obzira na visok opšti nivo nepoverenja, skoro polovina (48%) veruje vestima koje prati. 

N1 je brend kome se ubedljivo najviše veruje (63% ispitanika), što je nalaz na koji je sigurno uticala činjenica da je TV N1 uživo prenosila proteste na ulicama nekoliko gradova Srbije i izveštavala o policijskom nasilju u periodu kada su druge televizije ignorisale te događaje, budući da su podaci za istraživanje prikupljani u tom periodu. 

Značajno je visoka zabrinutost (66%) za tačnost informacija na internetu. Ljude ubedljivo najviše brinu netačne ili obmanjujuće informacije koje potiču od domaćih političkih aktera (61%). Kada je reč o onlajn prostoru kao potencijalnom kanalu za širenje neproverenih i zlonamernih informacija, više od polovine ispitanika (51%) najveću zabrinutost pokazuje za netačne ili obmanjujuće informacije koje dobija putem web sajtova i aplikacija, dok građane širom sveta uglavnom najviše brinu društvene mreže (svetski prosek je 40%). Ovi nalazi pokazuju nedostatak poverenja u oficijalne izvore i medije. 

Većina ispitanika (59%) smatra da bi mediji prilikom izveštavanja trebalo da prenesu i potencijalno netačne informacije koje iznose političari, jer je važno da javnost zna šta je političar rekao. Samo 26% smatra da mediji ne treba da naglašavaju tu izjavu jer to daje političaru neopravdanu pažnju. 

Građani smatraju da bi političarima i strankama trebalo dati mogućnost da se oglašavaju na televiziji (68%), ali i na pretraživačima i društvenim mrežama (54%). Dominira shvatanje da su platforme odgovorne za sadržaj političkih oglasa i da bi trebalo da ih uklone ukoliko bi mogli sadržati netačne informacije (60%). 

Za lokalne informacije je izrazito ili veoma zainteresovano nešto manje od polovine (47%) ispitanika. Do njih ljudi najčešće dolaze praćenjem lokalnih medija (70%), neposrednom komunikacijom (44%) ili uključivanjem u lokalne grupe na društvenim mrežama (33%). 

U odnosu na druge zemlje, stanovnici Srbije koji se informišu na internetu su skloniji tome da direktno pristupe vestima odlaskom na sajt ili mobilnu aplikaciju (za 43% je to glavni način dolaska do vesti, dok je u svetu prosek 28%) i više ih, u odnosu na građane drugih država, brinu sajtovi kao potencijalni izvor neproverenih i netačnih informacija (51% zabrinutih kod nas naspram 20% u svetu). Imaju najniže poverenje u vesti inajmanje su spremni da plate za njih. Zabrinutiji su za tačnost informacija koje se mogu sresti na internetu (66%) od građana iz zemalja EU (51%).