Fakultet političkih nauka Centar za medije

DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

Dominantne predstave o deci u vodećim medijima u Srbiji

rezultati istraživanja - štampa

UNICEF i Centar za medije i medijska istraživanja FPN

novembar 2009.

O ISTRAŽIVANjU

Ovo istraživanje identifikuje dominantne predstave o deci u najtiražnijim i najuticajnijim informativnim medijima u Srbiji. U fokusu analize je način na koji mediji izveštavaju, analiziraju, krše ili afirmišu dečija prava i doprinose izgradnji humanijeg i tolerantnijeg društva u kome su deca prepoznata kao njegovi punopravni članovi.

Posebna pažnja posvećena je načinu na koji mediji doprinose poštovanju komunikacionih prava dece koja se jasno definišu u Konveniciji o pravima deteta: prava na informaciju, prava na slobodno formiranje i izražavanje mišljenja (pravo na pristup medijima) i prava na privatnost (članovi 12-17).

Cilj analize je da se ustanove osnovne odlike medijskog odnosa prema deci kroz identifikovanje:

- vidljivosti dece i dečijih prava (broj tekstova, veličina, plasman, vrste programa) u informativnoj ponudi dnevnih novina i vodećih televizijskih programa

- sadržinskih odlika dominante slike o deci (teme o kojima se piše, zastupljenost dece, postovanje privatnosti, poštovnje i izražavanje mišljnja dece, vrednosni kontekst izveštavanja, raznovrsnost izvora itd.)

- profesionalnih karakteristika izveštavanja (analiza naslova, fotografija, raznovrsnost izvora informacija, postovanje profesionalnih i etičkih standara, uvažavanje dečijih komunikacionih prava).

Istraživanje je obavljeno kombinacijom metoda kvalitativne i kvantitativne analize sadržaja.

Analizom su obuhvaćene vodeće dnevne novine koje se veoma razlikuju po uređivačkoj politici, tiražu, uticaju i medijskim karakteristikama tako da omogućavaju uvid u veoma diverzifikovano tržišrte štampe u Srbiji. Odabrane novine su Politika, Danas, Blic, Borba, Kurir i Pres a analizirani period je januar-septembar 2009. godine na uzorku koji čine po jedna odabrana nedelja u svakom tromesečju godine. Izabrane sedmice su druga sedmica u martu (16-22), treća sedmica u junu (23-29) i prva sedmica u septembru (1-7). Sedmice su odabrane tako da se ostavlja mogućnost za nakandu analizu i jedne sedmica u decembru (9-15). Ovako komponovani uzorak čini jedan ’konstruisani mesec’ 2009. godine i omogućava zaključujivanje o kvalitetu izveštavanja i profesionalnim standardima u štampanim medijima. Odabrane sedmice prate i značajne datumime u školskom kalednaru (juni i septembar) pa analiza pokazuje i medijski odnos prema ovoj značajnoj instituciji u različitim periodima godine.

Istraživanje je sproveo Centar za medije i medijska istraživanja Fakulteta političkih nauka Beogradu pod rukovodstvom prof. dr Snježane Milivojević.

GLAVNI REZULTATI ISTRAŽIVANjA

1. U istraživanom periodu (21 dan) objavljeno je ukupno 642 teksta u šest dnevnih novina. U proseku je dnevno objavljeno po 30 tekstova, odnosno, po pet tekstova u svakim novinama. U Blicu i Politici je objavljivano više (osam ili devet, odnosno, sedam dnevno) u Kuriru i Borbi manje od ovog proseka (tri, odnosno, dva dnevno).

2. Većina pisanja o deci locirana je u tri dela novina- na beogradskim stranama, društvenim/ unutrašnje-političkim rubrikama i hronikama/ stranama o kriminalu. Više od trećine tesktova plasirana je na beogradskim stranama/rubrikama a pošto u hronikama i u društvenim rurikama ima još tekstova vezanih za decu ili teme u Beogradu, dodgađaji i život dece u glavnom gradu privlače najveću pažnju novinara. Uz gografsku fokusiranost ide i tematska neraznovrsnost: na dečijim, zabavnim ili kulturnim stranama zajedno ima manje od šestine ukupnog broja tekstova.

3. Broj tekstova nije jedini pokazatelj vidljivosti dece u medijima. Ustvari, na osnovu broja tekstova moglo bi se zaključiti da je zastupljenost veća nego što obim ukazuje. Čak polovina tekstova su mali- kratke vesti, antrfilei, vesti bez naslova ili u nizu. U drugoj polovini skoro je podjednak broj velikih (uključujući i veoma velike) i tekstova srednje veličine. Kada bi se prosečnih pet tekstova posmatralo prema veličini, svake novine dnevno objave po tri vesti, jedan srednji i jedan veliki tekst, odnosno po tri četvrtine jedne novinske strane.

4. Broj veoma velikih i velikih naslova je veći nego broj velikih tekstova (skoro 30%) i pošto naslovi prvi privuku čitalačku pažnju, posebno je zanimljivo da ima velikih naslova i u kratkim testovima. U takvim slučajevima tekstovi su obično o nasilju ili anti-socijalnom ponašanju što su inače oblasti u kojima su novinari obavezni na posebno osetljivo pisanje.

5. Sadržina naslova potvrđuje da je najveći procenat naslova informativan i deskriptivan i funkcionalno se odnosi na sadržinu teksta (oko 70%). Snzacionalistički i uvredljivi naslovi (7%) su uvek u tekstovima koji se odnose na nasilje i posebno osetljive teme, a veliki procenat evaluativnih i metaforičnih naslova, takođe, otvara mogućnost interpretacije događaja koje nisu zasnovane na faktografiji (oko 17%).

6. Uz 624 teksta objavljeno je 394 fotografije od kojih se dve trećine odnose na decu. U trećini tekstova nema fotografija, a od onih u kojima ih ima još jednu trećinu su fotografije na kojima nisu deca. To su naječešće političari, školski objekti ili fotografije bez direktne veze sa tekstom. Fotografije na kojima su deca, takođe, često nisu vezane za događaj ili temu o kojoj je tekst . Čak dve trećine (63%) fotografija prikazuju decu u uobičajenim, svakodnevnim, aktivnostima koje obično ne potiču sa dogadjaj o kome je tekst.

7. U tekstovima u kojima je tema anti-socijalno ponašanje dece, čak je petnaest puta više slučajeva u kojima se krše standari izveštavanja nego onih u kojima se poštuju, a u tekstovima u kojima se izveštava o deci koja stradaju u nesrećama profesionalni i etički standardi se češće poštuju nego krše (pet prema jedan posto).

8. Tematska struktura tekstova pokazuje da je pojedinačno najzastupljenija tematska oblat nasilje nad decom (31%). Nešto manje od trećine tekstova bavi se obrazovanjem a treću trećinu tekstova čini pisanje o aktivnostim državnih organa, civilnog društva i u užem smislu socijalne teme. Nasilje je dominantna tema i svih tekstova koji su objavljeni na naslovnim stranama (26 od 50 tekstova) i veliki deo najvećih testova (oko trećina). Nasilje je tema i 60% tekstova sa uvredljivim i senzacionalističkim naslovima.

9. U tekstovima o deci nema velike raznovrsnosti izvora informacija- oko 70% informacija potiče iz zvaničnih ( državnih institucija) i neimenovanih izvora. Preostalu trećinu izvora čine učesnici, eksperti, komercijalne ili društvene organizacije. Deca su izvori informacija u oko 5% tekstova u kojima su i sami učesnici, a u veoma malom procentu (0,8%) deca imaju priliku da govore i iznesu mišljenje o dogadjajima u kojima ne učestvuju.

10. Deca se u skoro polovini tekstova pominju uzgredno, tretiraju impersonalno ili kao podrazumevajuća grupa. U polovini testova u kojoj se individualizuju potpuno su identifikovana u 14% tekstova a u otprilike istom procentu im je identitet piotpuno zaštićen. U tekstovima u kojima bi identitet trebalo da ima bude zaštićen, međutim, često je indirektno prepoznatljiv bilo da su identifikovana preko roditelja, bliskih institucija ili etničke ili druge grupne pripadnosti.

11. Deca su za medije najčešće nediferencirana, impersonalna grupa, ’deca uopšte’ (43%) U drugoj polovini tekstova podjednako su imenovani kao aktivni ili kao pasivni učesnici dogadjaja, odnosno, u skoro identičnom procentu su aktivni u različitim akcijama (12%) ili nasilnici (12%), dok su u jednoj četvrtini tekstova imenovani kao žrtve nasilja(16%) ili slučajnih nesreća (9%).

12. Analizirani tekstovi su u celini nešto pozitivniji prema deci i dečijim pravima (56%) nego što su informativni (41%). U velikom procentu tekstovi su neutralni ili ambivalentni i u faktografskom i u vrednosnom smislu a u priličnom procentu se negativno odnose ili nedovoljno informišu (8% odnosno 6%) o deci ili dečijim pravima.

KARAKTERISTIČNI NASLOVI NA NASLOVNIM STRANAMA

„Devetogodišnjaci pod najvećim rizikom“, Danas, 1.9.2009

„Otac monstrum“, Press, 2.9.2009

„Dete zaraženo svinjskim gripom“, Press, 26.6.2009

„Krivična prijava protiv šamaranja profesorke“, Blic, 24.6.2009

„Otac ispisao siledžiju O.M. iz škole u S. Mitrovici“, 23.4.2009

„Učenici silovali devojčicu!“, Kurir, 18.3.2009

„Otac ispisao huligana“, Kurir, 23.6.2009

„Luda zemlja“, Kurir, 24.6.2009

“Šamari, pa kazna“, Kurir, 24.6.2009

KARAKTERISTIČNI NASLOVI – senzacionalistički ili uvredljivi

„Otimač dnevnika vraća se u školu, pretučena profesorka otišla u penziju“, Presc, 3.9.2009

„Detetu pomereno srce od batina“, Press, 3.9.2009

„Trojica tinejdžera naterali dečaka da popije mokraću“, Press, 7.9.2009

„Brutalno pretukli decu!“, Press, 19.3.2009

„Nepismeni osmaci“, Press, 18.3.2009

„Sekirom hteo da se obračuna sa decom“, Blic, 23.6.2009

„Lagalo 2000 roditelja“, Blic, 1.9.2009

„Silovao ćerku!“, Kurir, 17.3.2009

“Silovao vezanog osnovca“, Kurir, 22.3.2009

„Klinke maltretirale klinke“, Kurir, 25.6.2009

„Hteo da se ubije zbog ocena“, Kurir, 28.6.2009

http://www.blip.tv/file/2875842/