DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU
Dominantne predstave o deci u vodećim medijima u Srbiji
Prof.dr Snježana Milivojević
Centar za medije Fekulteta političkih nauka u Beogradu
novembar 2009
Ovim istraživanjem se identifikuju dominantne predstave o deci u najtiražnijim i najuticajnijim informativnim medijima u Srbiji. U fokusu analize je odnos prema dečijim pravima, način na koji štampa izveštava, analizira, krši ili afirmiše dečija prava i doprinosi izgradnji humanijeg i tolerantnijeg društva u kome su deca prepoznata kao njegovi punopravni članovi. Posebna pažnja posvećena je načinu na koji mediji doprinose poštovanju komunikacionih prava dece koja se jasno definišu u Konveniciji o pravima deteta : prava na informaciju, prava na slobodno formiranje i izražavanje mišljenja (pravo na pristup medijima) i prava na privatnost (članovi 12-17).
Istraživanje se bazira na analizi sadržaja, diskurzivnoj analizi i studiji slučaja vodećih informativnih medija koje se sprovode u skladu sa specifičnostima dve vrste medija. Izbor metoda prilagođen je ciljevima istraživanja i činjenici da mediji svakodnevno organizuju tekstove i slike o događajima sa kojima publika uglavnom nema neposredni kontakt ali za koje je veoma zainteresovana. Kada se ti tekstovi čitaju analitički, otkrivaju se njihove pravilnosti koje nisu uvek vidljive u pojedinačnim prilozima. Veoma četo otkrivaju se i medijske strategije isključivanja, ignorisanja ili čak diskriminacije umesto “objektivnog” odraza “stvarnosti onakve kakva jeste”. Analizom sadržaja postaju vidljivi obrasci, norme i postupci koje medijski autori koriste u svom radu a koji to omogućavaju.
Analiza štampe uključuje vodeće dnevne novine koje se veoma razlikuju po uređivačkoj politici, tiražu, uticaju i medijskim karakteristikama tako da omogućavaju uvid u veoma diverzifikovano tržišrte štampe u Srbiji. Odabrane novine su Politika, Danas, Blic, Borba, Kurir i Pres a analizirani period je januar-septembar 2009. godine na uzorku koji čine po jedna odabrana nedelja u svakom tromesečju godine. Izabrane sedmice su treća sedmica u martu (16-22), četvrta sedmica u junu (22-29) i prva sedmica u septembru (1-8). Sedmice su odabrane tako da se ostavlja mogućnost za nakandu analizu i jedne sedmica u decembru (9-15). Ovako komponovani uzorak čini jedan ’konstruisani mesec’ 2009. godine i omogućava zaključujivanje o kvalitetu izveštavanja i profesionalnim standardima u štampanim medijima. Odabrane sedmice prate i značajne datume u školskom kalednaru (juni i septembar) pa će analiza pokazati i medijski odnos prema ovoj značajnoj instituciji u različitim periodima godine.
Analiza televizijskog programa prilagođena je specifičnostima ovog medija i radi se drugačijim metodološkim postupkom. Odabrane televizije - RTS, TVB92 i TV PINK- reprezentuju raspon programske ponude od javnog servisa do različitih vrsta komercijalnih televizija (sa izrazitim informativnim programom ili sa naglašenim zabavnim sadržajima). Uticaj televizijskih programa nije jednoznačan i direktan a u veoma bogatoj programskoj ponudi nije ga jednostavno identifikovati. Za razliku od štampanih medija, televizijski programi uglavnom utiču kroz zabavne, filmske ili sportske programe koji je za publiku često ima veću saznajnu vrednost nego informativni program. Televizije su i pod većim komercijalnim pritiskom pa su u njihovim sadržajima vidljivije i mnoge odlike koje snižavaju medijski kvalitet ( trivijalizacija, senzacionalizam, tabloidizacija i sl.). Sve ove odlike vidljive su i načinu na koji se deca i teme značajne za decu tretiraju u TV sadržajima. Analiza će zato biti organizovana oko posebnog uzorka formiranog za svaku televiziju koji će odraziti ukupnost njene ponude i uključiti po jednu specijalizovanu informativnu emisiju i po jednu karakterističnu emisiju namenjnu deci ili mladoj publici kao indikator odnosa televizije prema temama značajnim za ovu publiku. Zbog raznovrsnosti koncepcija i gotovo potpunog odsustva specijalizovanih dečijih programa, ovako komponovan uzorak će omogućiti da svaka televizija bude posebna ’studija slučaja’.
Na osnovu pilot istraživanja ustavnovljeno je da je za televizijski uzorak značajnije analizirati posebne informativne emisije kao što su Da možda Ne (RTS) i Utisak nedelje (B92) nego redovne emisije vesti. TVPink nema ni jednu informativnu emisiju ove vrste pa će iz njenog visoko komercijalizovanog programa, čije se odlike vide i u odnosu prema deci, biće analizirana jedna emisija 'revijalnog tipa sa informativnim ambicijama' namenjena mladoj publici (City Kids i večernja emisija vesti).
Cilj ove analize je da se ustanove osnovne odlike medijskog odnosa prema deci kroz identifikovanje:
- vidljivosti dece i dečijih prava (broj tekstova, veličina, plasman, vrste programa) u informativnoj ponudi dnevnih novina i vodećih televizijskih programa
- sadržinskih odlika dominante slike o deci (teme o kojima se piše, zastupljenost dece, postovanje privatnosti, poštovnje i izražavanje mišljnja dece, vrednosni kontekst izveštavanja, raznovrsnost izvora itd.)
- profesionalnih karakteristika izveštavanja (analiza naslova, fotografija, raznovrsnost izvora informacija, postovanje profesionalnih i etičkih standara, uvažavanje dečijih komunikacionih prava)
Rezultati istraživanja biće iskazani vizuelno (numerički i grafički) i interpretirani u okviru poseabnog istraživačkog izveštaja.
Rezultati će biti predstavljeni u okviru debate kojom će se obeležiti dodela godišnje UNICEF nagrade i 50.godišnjica usvajanja Konvencije o pravima detata.
Akcione procedure: istraživanje, preporuke za medije, edukacija.
Istraživanje će omogućiti objektiviziran uvid u način na koji infromativni mediji utiču na percepciju dece, tema od značaja za decu i dečijih prava u domaćoj javnosti.
Na osnovu rezultata istraživanja biće formulisane preporuke za kreatore medijske politike, medijske profesionalne asocijacije i medije (samoregulativne i ko-regulativne mere) i moguće obrazovne inicijative namenjene profesionalcima (specijalistički kurs za novinare ili studente novinarsta) ili projekti medijske pismenosti namenjeni opštoj publici.
