Факултет политичких наука Центар за медије

ДЕЦА У МЕДИЈСКОМ ОГЛЕДАЛУ

Доминантне представе о деци у водећим медијима у Србији

Проф.др Сњежана Миливојевић

Центар за медије Фекултета политичких наука у Београду

новембар 2009

Овим истраживањем се идентификују доминантне представе о деци у најтиражнијим и најутицајнијим информативним медијима у Србији. У фокусу анализе је однос према дечијим правима, начин на који штампа извештава, анализира, крши или афирмише дечија права и доприноси изградњи хуманијег и толерантнијег друштва у коме су деца препозната као његови пуноправни чланови. Посебна пажња посвећена је начину на који медији доприносе поштовању комуникационих права деце која се јасно дефинишу у Конвеницији о правима детета : права на информацију, права на слободно формирање и изражавање мишљења (право на приступ медијима) и права на приватност (чланови 12-17).

Истраживање се базира на анализи садржаја, дискурзивној анализи и студији случаја водећих информативних медија које се спроводе у складу са специфичностима две врсте медија. Избор метода прилагођен је циљевима истраживања и чињеници да медији свакодневно организују текстове и слике о догађајима са којима публика углавном нема непосредни контакт али за које је веома заинтересована. Када се ти текстови читају аналитички, откривају се њихове правилности које нису увек видљиве у појединачним прилозима. Веома чето откривају се и медијске стратегије искључивања, игнорисања или чак дискриминације уместо “објективног” одраза “стварности онакве каква јесте”. Анализом садржаја постају видљиви обрасци, норме и поступци које медијски аутори користе у свом раду а који то омогућавају.

Анализа штампе укључује водеће дневне новине које се веома разликују по уређивачкој политици, тиражу, утицају и медијским карактеристикама тако да омогућавају увид у веома диверзификовано тржишрте штампе у Србији. Одабране новине су Политика, Данас, Блиц, Борба, Курир и Прес а анализирани период је јануар-септембар 2009. године на узорку који чине по једна одабрана недеља у сваком тромесечју године. Изабране седмице су трећа седмица у марту (16-22), четврта седмица у јуну (22-29) и прва седмица у септембру (1-8). Седмице су одабране тако да се оставља могућност за наканду анализу и једне седмица у децембру (9-15). Овако компоновани узорак чини један ’конструисани месец’ 2009. године и омогућава закључујивање о квалитету извештавања и професионалним стандардима у штампаним медијима. Одабране седмице прате и значајне датуме у школском каледнару (јуни и септембар) па ће анализа показати и медијски однос према овој значајној институцији у различитим периодима године.

Анализа телевизијског програма прилагођена је специфичностима овог медија и ради се другачијим методолошким поступком. Одабране телевизије - РТС, ТВБ92 и ТВ ПИНК- репрезентују распон програмске понуде од јавног сервиса до различитих врста комерцијалних телевизија (са изразитим информативним програмом или са наглашеним забавним садржајима). Утицај телевизијских програма није једнозначан и директан а у веома богатој програмској понуди није га једноставно идентификовати. За разлику од штампаних медија, телевизијски програми углавном утичу кроз забавне, филмске или спортске програме који је за публику често има већу сазнајну вредност него информативни програм. Телевизије су и под већим комерцијалним притиском па су у њиховим садржајима видљивије и многе одлике које снижавају медијски квалитет ( тривијализација, сензационализам, таблоидизација и сл.). Све ове одлике видљиве су и начину на који се деца и теме значајне за децу третирају у ТВ садржајима. Анализа ће зато бити организована око посебног узорка формираног за сваку телевизију који ће одразити укупност њене понуде и укључити по једну специјализовану информативну емисију и по једну карактеристичну емисију намењну деци или младој публици као индикатор односа телевизије према темама значајним за ову публику. Због разноврсности концепција и готово потпуног одсуства специјализованих дечијих програма, овако компонован узорак ће омогућити да свака телевизија буде посебна ’студија случаја’.

На основу пилот истраживања уставновљено је да је за телевизијски узорак значајније анализирати посебне информативне емисије као што су Да можда Не (РТС) и Утисак недеље (Б92) него редовне емисије вести. ТВПинк нема ни једну информативну емисију ове врсте па ће из њеног високо комерцијализованог програма, чије се одлике виде и у односу према деци, биће анализирана једна емисија 'ревијалног типа са информативним амбицијама' намењена младој публици (Цитy Кидс и вечерња емисија вести).

Циљ ове анализе је да се установе основне одлике медијског односа према деци кроз идентификовање:

- видљивости деце и дечијих права (број текстова, величина, пласман, врсте програма) у информативној понуди дневних новина и водећих телевизијских програма

- садржинских одлика доминанте слике о деци (теме о којима се пише, заступљеност деце, постовање приватности, поштовње и изражавање мишљња деце, вредносни контекст извештавања, разноврсност извора итд.)

- професионалних карактеристика извештавања (анализа наслова, фотографија, разноврсност извора информација, постовање професионалних и етичких стандара, уважавање дечијих комуникационих права)

Резултати истраживања биће исказани визуелно (нумерички и графички) и интерпретирани у оквиру посеабног истраживачког извештаја.

Резултати ће бити представљени у оквиру дебате којом ће се обележити додела годишње УНИЦЕФ награде и 50.годишњица усвајања Конвенције о правима детата.

Акционе процедуре: истраживање, препоруке за медије, едукација.

Истраживање ће омогућити објективизиран увид у начин на који инфромативни медији утичу на перцепцију деце, тема од значаја за децу и дечијих права у домаћој јавности.

На основу резултата истраживања биће формулисане препоруке за креаторе медијске политике, медијске професионалне асоцијације и медије (саморегулативне и ко-регулативне мере) и могуће образовне иницијативе намењене професионалцима (специјалистички курс за новинаре или студенте новинарста) или пројекти медијске писмености намењени општој публици.

http://www.blip.tv/file/2875842/